Aktuelnosti

Tekst magazina Vino.rs, autora Marka Marijanovića (sommeliera) prenosimo u celosti:

Jubilej kojim je vinarija Jović iz Knjaževca obeležila četvrt veka aktivnog učešća na modernoj vinskoj sceni Srbije, krunisan je potpuno novim vinom Dionizije Potrkanjski.

Oslonjena na višegeneracijsku porodičnu tradiciju, danas najpoznatija vinarija u knjaževačkom rejonu, tržišno je istupila 1995. godine, za to vreme na jedan, prilično vizionarski način. Flaširanje isključivo monosortnih vina u kojima je suštinu ponajviše činila posebnost potrkanjskog vinogorja, bio je čvrst princip i osnova prepoznatljivosti ovog vinskog brenda.

Jovići su 25 godina kasnije napravili blagi zaokret u dotadašnjoj vinarskoj praksi, baš kada je berba 2017. svima najavila svoj visok potencijal. Dva najvažnija aduta, kada su crvena vina ove vinarije u pitanju, vranac i kaberne sovinjon, u toj godini su imala više nego dovoljno snage da probiju granice ustaljenog i Joviće inspirišu da svoje prvo premijum vino naprave na jedan potpuno drugačiji način.

Kupaža izrazito moćnih sorti u odnosu 70:30 u korist vranca, razvija se u jedno nesvakidašnje i odista autentično crveno vino. Dvogodišnje „školovanje“ završilo je u novom francuskom, srpskom i mađarskom hrastu da bi prošle godine konačno ugledalo svetlost dana i iz Potrkanja se preselilo na police specijalizvanih vinskih prodavnica, te u vinske karte restorana na kojima su Jovići godinama bili jedini ozbiljni predstavnici iz Istočne Srbije.

Vino je u čaši ekstremno tamno, teških purpurnih nijansi na rubu, dok je najdublja zona blago nagnute čaše u potpunosti neprozirna, crna. Na nosu prilično ekstrovertno, malo vazduha je dovoljno da udahne da bi se širi areal oko čaše ispunio aromama crnog bobičastog voća. Dve veoma potentne sorte ne mogu da suzbiju svoj ego oličen u aromatskim profilima, te se stalno smejuju arome višnje, brusnice, aronije, suve šljive…

Voćnost u potpunosti dominira nad specifičnim aromama katrana ili tek izlivenog asfalta, te mirisa zemlje bogate humusom. Njima neadekvatno pariraju arome ekstrahovane iz drvenih sudova u kojima je vino odležavalo, što u ovom slučaju ne mogu nazvati manom jer bi u suprotnom prisutni tonovi kakaoa, sveže samlevene kafe ili crne čokolade bile opterećenje divnoj voćnosti.

Na ukusu je brutalno, mlado i pokazuje izuzetan potencijal za dalje unapređivanje kroz vreme. Prilično je suvo, uprkos činjenici da ima 15% alkohola koga podržava visoka svežina što dolazi od moćnih kiselina ali i jaka koncentrovanost ukusa. Tanini su na lestvici kvantiteta pozicionirani verovatno najviše od svih srpskih vina koja sam probao u poslednjih godinu dana. Ali su fini, bez naprijatne agresivnosti na desnima. Oni, poput ostalih elemenata koji čine strukturu ovog vina, čvrsto armiraju puno telo da se protegne u jedan dugačak i perzistentan finiš.

Kako mi se čini, Dionizije Potrkanjski 2017 je još uvek prilično mlad. Radije bih ga preporučio kao kolekcionarski primerak koji treba čuvati, odležavati bar još 4-5 godina do postizanja forme koja bi bila sasvim razumljiva i transparentna za prosečnog konzumenta. Nakon toga mu preostaje zlatnih 6-7 godina unapređivanja kroz vreme, ukrasima patine i isticanja finesa koje se u sadašnjoj fazi samo naslućuju.

Ukoliko se, ipak, boca ovakvog vina otvori, potrebno ga je dekantirati barem 45 minuta i služiti na temperaturi do 18 stepeni, u čašama što većeg formata i prečnika. Vruće jagnjeće pečenje će biti oduševljeno Dionizijem iz Potrkanja. Ništa manje savršen par nije suvidirani goveđi obraz u vinu poslužen na pireu od crvene paprike…

S obzirom da od ovog vina očekujem mnogo toga u vremenu koje je pred nama, stičem utisak da se vinarija Jović pre zagledala u budućnost, nego što je sažela bogatu vinarsku prošlost u ovom vinu.

I baš tu bih rekao da je ovo fantastičan način da se otvori novo vinsko poglavlje porodice Jović.